Svetozar R. Spasenović (pogledaj svesku pesama u PDF formatu)

Rodjen je u Žarkovu 1901. godine od oca Radivoja i majke Milice. Kako sam Svetozar piše u svojoj autobiografskoj pesmi ″Lična biografija i zahvalnost″ interesovao se, kao i njegov otac Rada kako ga u Žarkovu prozvaše, za čitanje

″od mladosti rane

remek dela

glavne knjige

domaće i strane″.

Verovatno je zbog toga i sam pokušao da napiše nekolko pesma pa čak i ″filozovskih″ razmišljanja u svojoj svesci pesama koju je priredio u autoskom izdanju 1967. godine.

Te 1967. godine, posle duže bolesti, umro je njegov sin Milija Spasenović (1929.-1967.) kome je Svetozar posvetio pesmu ″Tražio sam leka″ u kojoj bolest i neminovnu smrt sina doživlajava kao svoju ličnu smrt. Ova pesma data je u ovom kratkom prikazu Svetozareve sveske pesama.

Svetozar je umro je 1984. godine doživevši za seoske uslove u kojima je živeo duboku strarost od 82 godine života.

Tražio sam leka

Trovano je telo moje, nisam naš’o leka
dugačke mi tamne noći, kratkog moga veka.
Željno gledam mesečinu kad me obasjava,
Izdahnuću, pokriće me i zemlja i trava.

Žaliće me ostareli
i otac i majka
i sa njima deca moja
mlada i nejaka.

Ljubiće mi hladno lice
i sestra jedina,
i drugovi mnogobrojni
i moja rodbina

I tad sunce kada zadje
toga tužnog dana,
Deca moja večeraće
bez svog oca sama.

Zapitaće majku svoju
gde sam, što me nema.
Ostaće im od mog srca
slavna uspomena.

Na mom grobu deca moja polivaće cveće
tad ih otac nikad više poljubiti neće.
Gledaće mi sliku moju, okolo sa stena,
Ljubiće je majka moja mesto sina njena.

Kad pogledam zrake zvezda i meseče tvoje
obasjajte još te noći bolno telo moje.
Rastaću se od života, od cveća i sveta,
Grejaće me sunce groba dok traje planeta.

Sva Svetozareva dela iz oblasti poezije i ″filozofskog razmišljanja″ možete videti u PDF formatu OVDE.

Comments are closed.