Spasenović Perka – Buca rodjena Nastić

Prateći ideju da na ovom sajtu prikažemo sve pesme u kojima se spominjene Žarkovo evo još jedne pesme  koju je, pored ostalih, napisala

Spasenović Perka rodjena Nastić poznatija pod imenom Buca

Žarkovo na dlanu

Žarkovo je selo pokraj Beograda.
Celo selo se ponosilo.
Imali smo Žarka
našega junaka.

Svako jutro Beograd toplo mleko pije
Raznosili rano vredne mlekadžije
Fijakeri i čeze sa dobrim konjima bili
i svake nedelje svatove vozili.

Krasili ga vinogradi
i sva rodna žita,
krasili ga dobri ljudi,
deca ponosita.

Naše selo nije bilo malo,
sve što valja u njega je stalo.
Na brežuljku crkva naša, majka mila,
svako jutro rano vrata otvorila,
a tri zvona kad zazvone,
kad zora zarudi
celo selo budi.

Svako jutro ”Dobro jutro”
to je svako znao
”Pomoz’ bog” – ”Bog ti dobro dao”.
Starije ljude u ruke ljubili,
”Deco živa bila”

Dvorišta mala, sve kuća do kuće,
pušile se furune i lepinje vruće.
Ispod vrelog sača i toplog pepela
Ispekla se proja i pogača bela.

Selo je imalo lepih devojaka
i još lepših momaka.
Na kapije dolazili,
na Djurdev dan momci
kapije skidali i čupali cveće,
da se vrati to nikad više neće.

Kad nedelja dodje bela
momci se obuku u ženska odela.
Na ljuljaške celo selo sjati,
da se vidi kakvi su naši muški svati.

Imali smo opštinu i pismene ljude
i reda se znalo, sve je bilo dobro
i sve zapisano.

Bilo je kafana, ljudi dolazili,
iz čašice pili,
da bi sutra lakši bili.
Imali smo mlinove zadruge, mlekare,
bakalnice, pekare, piljarnice i mesare.
Imali smo kožuvare a i opančare,
Pravili su opanke za mlade seljanke
U narodnoj nošnji išli na igranke.

Stariji ljudi čuvali su selo
Stvorili fudbalere kao jato belo,
I reli vozača
prekrasnoga asa,
nije mog’o dalje, sudbina je jača.

Imali smo majstore, sve im ruke zlatne,
a mladi su išli na razne zanate.
Imali smo stolara,
kovača i kolara
zidara i molera.
Sve ručne radove radili smo sami,
a šnajderi bili pravi modelari.
Harmonikaši, sve talenti mili,
Bog ih darovao, ceo svet su zadivili.

Imali smo ”Ćiru” putnike vozio
Jedini je prevoz stari Ćira bio.

Izmedju dva brda izvor Provalija
Gde hladna voda teče.
Sa svih strana dolazili,
Testije punili a iz šake
hladnu vodu pili.
Noge prali,
suknje kvasili
i srećni smo bili.

Zmajevac i Repište hladne vode bile,
Male česme i Velike
to su naše dike.
Bele Vode sa tri izvora čekale putnike.

Pismeni ljudi knjige napisaše
da Žarkovo ime nikad se ne briše.

Stara škola oronula, tu skamije stoje
Tu su naši dedovi učili da broje.
U zapisu divnog rukopisa stoji
”Otišli su mladi
služili svom rodu
i pali za Srpsku slobodu.

Ostavili decu da ih sunce greje
i stvorili porodice časne i poštene.

Na novoj školi od mermera ploči imena im piše
Pokolenja mole nedaj Bože rata više.

Vama dede hvala i večna Vam slava

Njiva

Jedna njiva pokraj puta
žalila se suncu
”Nema njivu ko da seje
nema ni orača, nema rala
ni motike nema ni kopača”
Po njoj leži ljuto trnja pa je bole ledja
Nema više skladova a nema ni medja.
Nema više belog stada ni ravna proplanka
Nema više seljanki, nema ni selkjaka.
Nema više izvora ni vode ledene
Da kosači brišu čelo znojem umiveno.
Nema više kukuruza ni zlatnoga žita
Nema njiva koga će da pita.
Nema više kola da ih ljudi tovare
Kukuruz u koševe, žito u ambare.

Žalila se zemlja kiši
Nije više srećna
Sav joj teret natovaren na nejaka pleća.

 

Pripodu sačuvajmo

Pripoda nam dala
šume i planine
jezera i reke
brda i doline.

Priroda se budi
kao dobra majka
Livade zelene
rosom umivene

Cvetalo je cveće
smilje i bosilje,
a mudraci skupili
lekovito bilje.

Drveće je svilo
svoje vite grane
rodile su jabuke
i sve voćke rane.

Rodilo je groždje
i masline žute
slatke smokve darovite
i sve lekovite.

A na povetrcu
ljulaju se žita
suncem obasjana
i sva valovita.

Na sve to je pečat
Bog prst svoj stavio
nama darovao
a mi je sačuvajmo

Comments are closed.