Prateći ideju da na ovom sajtu prikažemo sve pesme u kojima se spominjene Žarkovo predstavljamo Vam Stošić Pavla koji je napisao dve pesme o Žarkovu.
Rodjen je 1933. godine u Žarkovu gde je završio 4 razreda osnovne škole, a zatim kurs za bravara.
Radio je u Zavodu za izradu novčanica i u Vojnotehničkom institutu u Žarkovu gde je i penzionisan.
Od rane mladosti bio je aktivista Crvenog krsta.
Bio je porotnik u sudu, odbornik Opštine Čukarice u dva mandata i predsednik „Saveza udruženja ratnika oslobodilačkih ratova Srbije od 1912 do 1920.godine“.
2008. godine objavio je zbirku pesama ,,Pesme“ iz koje izdvajamo tri.
Analizu stvaralaštva Pavla Stošića u oblasti poezije dala je u ovoj zbirci Profesor književnosti Snežana Cvetković koja kaže:
,,Pošto je svaki životni trenutak našao mesta u pesmama Pavla Stošića njegove pesme su bogate motivima i sadržajem. Iz njih izvire velika ljubavna glad, ili bolje reći, potreba da se voli i bude voljen.
Pesnikovo tragično detinjstvo ostavilo je traga u njegovoj poeziji. Neiživljena čežnja, slutnje i nagoveštaji, obeležja su njegove lirske duše.
U mnogim stihovima ponavljaju se stalni epiteti “mila“, “draga“ što umanjuje stilsku veštinu zbog čega se povremeno gubi lepota izraza.
Pesme su najčešće pisane u desetercu, što podseća na narodne epske pesme, a neke i na balade. Sve to liči na kolektivne tvorevine potekle iz naroda koje pesnik, stvaralac, vraća narodu. Tako on postaje spona izmedju generacija.
Ljubav nikad ne zastareva, ona se uvek iznova radja u srcima čitalaca.
Dominiraju motivi neuzvraćene ljubavi, rastanaka i usamljenosti. Ophrvan samoćom, pesnik nalazi u sebi snage da se raduje životu i slavi pravoslavlje. Mnoge pesme su u duhu hrišćanske filozofije.
Poezija Pavla Stošića peva o lepoti života, ljubavi koja ima moć da sve ispuni i – sve zameni.
Pesma o Žarkovu
Blizu grada Beograda
Kao sneg je belo
Ispod šume Košutnjaka
Žarkovo je moje selo.
Ja Žarkovo ne bih dao
Za sve što na svetu ima,
U srcu ga svome nosim
Sanjam ga u snovima
Tu sam rodjen juna,
Druge polovine
U hiljadu devetsto i
Trideset i treće godine.
Pamtim one školske
I dane i sate,
Koji nikad više
Neće da se vrate.
Ispod sela – Makiš
Pun zelene trave,
Proteže se ravnicom
Pokraj reke Save.
Topao ti pozdrav šaljem
Kao gradu snega bela,
Ja u srcu nosim sliku
Mog Žarkova, rodnog sela.
Rodno selo Žarkovo
Žarkovo je nekad lepo selo bilo,
U srcu je mome traga ostavilo.
Čuvali smo krave i volove
I sa njima gazili dolove.
Beše njiva, beše i livada
Lepo beše naše selo tada.
Sejalo se bralo i kosilo,
Dok se ovo nije dogodilo:
Izgradiše varošicu pravu,
Nema više njiva i livada,
Solitere sagradiše sada,
Starosedeoce u njih raseliše.
Na sve strane, kao neke ovce
I mene su tada oterali,
A naknadu još mi nisu dali:
Idi u stan ništa ti ne fali!
Jer u kući lift nisam imao,
Pa će manje da ti bude žao.
I grejanje – osamnaest stepeni!
Tako veštak govoraše meni.
Otišo sam u stan preko volje,
Jer u kući bilo mi je bolje,
Beše cveća i zelene trave
I dvorišta za mališane.
Ada ciganlija
Ada Ciganlija, kao bela vila,
Široko je svoja raširila krila,
Široko je svoja raširila krila,
I Beograd ceo u sebe primila.
Kad pogledaš okolo, ka drugome kraju,
Ovako nije lepo ni u samom raju.
Na celoj Adi svud je hladovina,
Tu će mlada majka da prošeta sina.
Okuplja se ovde i staro i mlado
I rado se šeta k’o veliko stado.
Tu dolazi odasvud cela okolina
Celog dana, ovde prava je milina.
Šetaju se ljudi, niko im ne brani,
Šetaju se i sede po zelenoj travi.
A tada im zamiriše trava,
Kao grana jorgovana plava.
Svakog dana tu kupača ima,
Celo leto dok ne dodje zima.
Često se na Adi vesele kupači,
Kad u goste dodju njihovi pevači.
Raduju se vesele, pre i posle podne,
A kad zaladi, odu s’ grude rodne.
Svakog dana ponavlja se kupanje na Adi,
Kupaju se i šetaju i stari i mladi.
Na Adi su mnoga i poznanstva pala,
Pored zaljubljenih šetaju se i deca mala.
