U Žarkovu je 08.maja.1902. godine formirana prva Mlekarska zadruga a medju aktivnim članovima bio je i Živko Janković (na slici stoji u srednjem redu drugi sa leve strane)
Sem tekstova o mlekarstvu u prošlim brojevima Žiže i u kratkim izvodima u lokalnim monografijama, o ovoj za čukarička naselja značajnom privrednom delatnošću koja je generisala ekonomski napredak, nema ozbiljnijih istorijskih radova. Na samoj Čukarici, a i u njenim naseljima malo je poznato, da je na ponos svih “Žarkovaca“ Prva mlekarska zadruga u Srbiji osnovana upravo u njemu.
Ekonomski i demografski uspon Beograda krajem 19. i početkom 20. veka, imali su presudan uticaj da se u selima iz njegove bliže okoline ozbiljnije započne rad na proizvodnji i prodaji mleka. Mlekarstvo kao proizvodna delatnost ima više koristi: proizvodi se prodaju isključivo za gotov novac i to ravnomerno preko cele godine, ne zahteva mnogo radne snage, gde ono napreduje tu napreduje i stočarastvo, gde je mnogo dobre stoke tu je dobro i gnojivo đubrivo, tu su dobre njive i livade. Upravo su prostrane i bujne makiške livade omogućile Žarkovčanima da početkom 20. veka drže značajan broj krava muzara i samim tim proizvodnju i prodaju mleka pokušaju da podignu na viši nivo. Prema tadašnjim procenama Žarkovčani su početkom 20. veka raspolagali sa oko 500 krava muzara, dok su mleko prodavali uglavnom svojim komšijama, doseljenim iz Stare Srbije i Makedonije za 16-18 para za litar. Na inicijativu osnivača i sekretara Zemljoradničke zadruge u Žarkovu (osnovane 1897. godine), učitelja Lazara Jankovića, meštani su odlučilie da se prodaja mleka centralizuje kako bi se sprečilo da njihove komšije – nakupci mleko dalje preprodaju za 25-30 para za litar u Beogradu i tako zarađuju više od samih proizvođača. Na poziv pomenutog učitelja, pedesetak meštana okupilo se na osnivačkoj skupštini Mlekarske zadruge 8. maja 1902. godine. Skupština je održana u novoj zgradi Zemljoradničke zadruge i njoj su sem meštana prisustvovali i ugledni gosti: Milorad Drašković, prvi srpski povlašćeni mlekar, Mihajlo Avramović, predstavnik Glavnog saveza zemljoradničkih zadruga, koji je po želji zadrugara i predsedavao Skupštinom, Karl fon Fogt, mlekarski stručnjak iz Nemačke i Milan Marković, student u Bonu.
U uvodnom delu Skupštine budući zadrugari su odlučili da Zadruga neće poslovati na špekulativnom nivou, već sa jasnim ciljem da u početku samo plasira mleko svojih zadrugara po što boljoj ceni, a vremenom delokrug rada se može proširiti na preradu i prodaju sira i masla kao i nabavku mašine za pasterizovanje. Zadruga će poslovati na principu da zadrugar donosi mleko u zadružni mlekar, a zadruga mu dnevno ili nedeljno isplaćuje dopremljenu količinu mleka po ceni koja je na snazi u selu. Kada zadruga primljeno mleko proda u Beogradu, ona zadrugaru isplaćuje ostatak novca do prodajne cene i on se zove neisplaćena vrednost mleka. Od ove cene Zadruga uzima za svoje troškove 1-2 pare po litru. Zadruga tako sama nema svoje dobiti koja bi se kasnije delila srazmerno zadrugarskim udelima. Skupština je utvrdila sumu, koja se na žalost ne pominje, do koje se glavni organ zadruge Upravni odbor može zadužiti kod Zemaljskog saveza, u cilju nabavke konja, kola, kanta, stakladi i ostalog neophodnog pribora. Iz ovih redova se može uočiti da je Zadruga zamišljena kao svojevrstan servis koji treba da služi svojim građanima kako bi oni prodali svoje mleko po najpovoljnijim cenama.
Nakon uvodnog dela prešlo se na usvajanje osnivačkih akata Zadruge.
Zadrugar može biti svaki domaćin iz Žarkova, koji ima pravo da raspolaže svojim imanjem, koji nije pod starateljstvom ili stečajem, koji uživa građanska prava i koji nije zadrugar neke druge mlekarske zadruge.
Novčana sredstva zadruge sastoje se iz zadrugarskih udela i rezervnog fonda. Jedan udeo iznosi 10 dinara, a pri upisu se uplaćuje jedna petina 2 dinara i po dinar mesečno, koji se odbija od prodatog mleka. Jedan zadrugar može imati maksimum 100 udela. Za zadrugine obaveze zadrugar odgovara onoliko koliko iznosi zbir suma svih njegovih udela. Kad udeli ne dostižu, zadruga može da se zadužuje i o sumi i zajmu odlučuje Skupština zadrugara.
Rezervni fond se obrazuje na 10% od neisplaćene vrednosti mleka i koji se obračunava na kraju svake godine po zaključenju godišnjeg računa, sve dok on ne dostigne sumu od 10.000 dinara. Nakon zbira ove sume u rezervni fond će se unositi 5% dok se ne dostigne suma od 20.000 dinara i kad se ona dostigne prestaje se sa ulaganjem u rezervni fond.
Upravljčki organi zadruge su: Upravni odbor, Nadzorni odbor, Skupština – svaki zadrugar ima 1 glas, sekretar, blagajnik i mlekar.
Nenad Lukić, Železnik, master istoričar
Mlekadžije iz Žarkova izmedju I i II svetskog rata
U knjizi ”Istorija Železnika 1528 -1945” autor Nenad Lukić, koji je rodjen u Železniku, navodi podatke iz popisa sa početka XX veka da je Žarkovo imalo po popisu iz 1910 najveći broj konja u odnosu na okolna sela Veliku Moštanicu, Železnik, Sremčicu i Ostružnicu kao i najveći broj goveda – 938.
To je bio uslov da se u Žarkovu formira mlekarska zadruga 1904 i da Žarkovo bude najveći snabdevač Beograda mlekom pre prvog i izmedju dva svetska rata.
Mlekarstvo je donosilo značajne prihode pa je veliki broj Žarkovaca počeo da se bavi ovim poslom. Na ovom sajtu dat je spisak mlekadžija, izmedju dva svetska rata, iz Žarkova. Spisak je sačinjen 10.10.2006. godine prema kazivanju početkom XXI veka jednog od najstarijih starosedelaca Žarkova Ognjanović Živojina.
1. Banjalić Ivan
2. Božić Ilija
3. Vlajić Blagoje
4. Vlajić Rada
5. Vlajić Rajko
6. Djordjević Ilija
7. Djordjević Pera
8. Djordjević Djurdje
9. Djordjević ”Cane”
10. Životić Djurdje
11. Životić Miladin
12. Janković Aleksandar
13. Janković Ivan
14. Janković Draga
15. Janković Djurdje
16. Janković Živko
17. Janković Ljubisav
18. Janković Milisav
19. Joksimović Bora
20. Joksimović Mila
21. Milošević Aca
22. Mišić Bora
23. Mišić Vlaja
24. Nastić Budimir
25. Nastić Dragoslav
26. Nastić Djurdje
27. Odabašić Mila
28. Ognjanović Velimir
29. Ognjanović Dimitrije
30. Ognjanović Živojin
31. Ognjanović Milivoje
32. Ognjanović Svetozar
33. Ognjanović Spasoje
34. Pantić Bora
35. Pantić Pera
36. Savić Dušan
37. Savić Mija
38. Savić Nikola
39. Selaković Borica
40. Selaković Mika
41. Spasenović Bora
42. Spasenović Draga
43. Spasenović Žika
44. Spasenović Nenad
45. Spasenović Nikola
46. Spasenović Pera
47. Spasenović Periša
48. Spasenović Spasa
49. Spasenović Stepan
50. Čedić Mika
51. Čedić Tihomir
